Čovek koji je pobrkao ženu sa šeširom

Ako ste ikada neke „ozbiljnije” grane medicine, kao što su zasigurno neurologija i neuropsihologija, doživljavali odveć hladnim, empirijskim, možda čak i šturo šematskim i statističkim, morate pružiti priliku ovoj knjizi da vam otkrije i njihovu toplu, saosećajnu, humanu i dirljivu stranu. Njen autor Oliver Saks bio je najpre negovatelj ljudske duše, pa tek onda medicinski radnik. Isijavao je nadom kod beznadežnih slučajeva i pokazivao razumevanje i empatiju tamo gde je struka strogo odmahivala glavom. Videćemo u ovim studijama slučajeva kako je svoje pacijente čuvao „od štete i nepravde”, kao što nalaže izvorna Hipokratova zakletva.
A kakvi su to pacijenti bili? Oni kojima bolesti nisu samo ugrožavale živote, već i dostojanstvo, radost, pravo na blagostanje, nesputanost i slobodnu volju (nad sopstvenim mislima, delima i nad telom). Oboljenja kojima se bavio – afonija, afemija, afazija, aleksija, apraksija, agnozija, amnezija, ataksija – spadaju istovremeno u red najtežih i najneobjašnjivijih, te zbog toga, nažalost, i najmanje ispitanih. Ali hrabrost i humanost Olivera Saksa ogledale su se u tome što interesovanje nije pokazivao jedino za bolest kao fizički, fiziološki fenomen. Njega je pre svega zanimao čovek iza te bolesti, osuđen da usled nje pati i strada.